Nebojša Antonijević Anton je okupio bend koji čine Robert Telčer (gitare), Dušan Ševarlić Ševa (bas) i Darko Kurjak (bubanj) i snimili su album prvenac ,,Rečeno, učinjeno ili ne, od toga sve zavisi!” koji će se u digitalnom obliku pojaviti 15. decembra, a nakon toga će biti dostupan i na vinilu!

Moraćemo da se strpimo još malo, ne bismo li doznali zvuči li heavy, ili hipi, ili je Anton i u ovom poduhvatu ostao veran žestokom iskrenom R’n’R-u!

*****************
Kad se udruže vanserijski talenat, čisto srce i vešte ruke rezultat je zvuk koji dolazi sa uvodnim tonovima Antonove gitare u numeri „Više nego što ti pripada“ na početku njegovog prvog solo albuma, za koji se iskreno nadam da neće ostati jedini. Gitarista i muzički motor Partibrejkersa, jednog od s razlogom najvećih rokenrol bendova sa ovih prostora, uspeo je na albumu „Rečeno, učinjeno ili ne, od toga sve zavisi“ da postigne nešto što nije bilo nimalo lako: da se ne udalji od duha matičnog benda, a pri tom izbegne sve zamke manirizma. Ako ste očekivali Partibrejkerse dobićete ih u meri u kojoj su vaša očekivanja bila dobronamerna i ispravno dozirana. Drugim rečima, Antonov album – kao i sve što je do sada radio – sadrži onoliko istinskog rokenrola kao slobodne i beskompromisne ekspresija duboko ličnih stavova i osećanja vezanih za određene opšteljudske životne situacije koliko je potrebno za sadržajnu komunikaciju među ljudima koji se razumeju, jer ne samo mogu, nego i žele da se razumeju. Tu se eventualna sličnost završava.

Na ovim, ali ne samo ovim prostorima bavljenje muzikom lišeno cinizma, u kome je integritet uvek ispred oportunizma toliko je retka pojava da balansira na granici čudnog, gotovo bizarnog. Odvažno baratanje univerzalnim vrednostima i spontano uklapanje u globalno umesto licemernog zaklanjanja iza lokalnog (najčešće kao posledica nedostatka talenta i hrabrosti) još je ređe. Upravo po tome Anton se oduvek izdvajao i zato mu nikada nisu bili potrebni ni vatrometi ni egzibicije da bi se izdvojio kao najvažniji ovdašnji gitarista. Već odavno afirmisan kao izuzetan gitarista i kompozitor, na ovom albumu potvrđuje se i kao tekstopisac i pevač posebne sugestivnosti i jasno definisanog, duboko ličnog bluza. Nikakav drugi bluz i ne postoji i Anton to očigledno odlično zna.

Srce je – da se vratimo na početak – čisto, ruke su vešte, glas je jasan. U toj situaciji neporeciva besprekornost albuma „Rečeno, učinjeno ili ne, od toga sve zavisi“ logična je i potpuno prirodna posledica.

Aleksandar Žikić

**************************
Rok muzika juri šestožičanim, gitarskim autoputem. S jedne strane je mrak u dušama gradskih nevoljnika, a sa druge daleki horizonti obasjani zalazećim suncem. I Anton, sa svojim debitantskim solo albumom „Rečeno, učinjeno ili ne, od toga sve zavisi“, je na tom drumu. Prati ga pouzdana ekipa: Robert Telčer – gitara, Dušan Ševarlić-Ševa – bas i Darko Kurjak – bubanj. Oni su Anton + Hevi Hipi Bejbi. Demonstriraju pravovernost, erudiciju i veštinu.

Antonova muzika je čist rok. Tvrd, prepečen, vibrantan. Elegantna kao uglačana gvozdena šina po kojoj juri tajanstveni voz iz Elvisove pesme. Nema suvišnih stvari. Električna struja, metalne žice i reči „dletom od krvi isklesane“. Čelični sjaj i nervozni ritam.

Deset ponuđenih pesama su stranice iščupane iz dnevnika nekog velegradskog nevoljnika. Vetar ih nosi ulicama. Na njima su zapisane teške priče. Reči palacaju kao ranjeni nerv. „Opet sam pao, opet sam se razbio/Pomozi mi da ustanem“, kaže se. Takođe i „Verovati je lako, ne verovati je lako/Sumnja je muka teška“. Autor je čovek čije su „vene na suncu“, suočen sa „udarcima i blatom“, zagledan u ožiljke koji čuvaju uspomene. On zna da se „svet ne okreće onako kako ti želiš“.

Gitare sevaju kao svetlosni signali u mrkloj noći, jednostavne rime naglašavaju rokersku propulzivnost i jezgrovitost bluza, diskretni zvuci usne harmonike (Pera Džo, Miki Almaši) svedoče o ukorenjenosti i povezanosti sa tradicijom. Ritam je u skladu sa batom koraka odmetnika koji juri po gradskim pločnicima… Kao da je Link Rej danima čitao priče o „usamljenim ljudima u praznim sobama“, pa se onda dohvatio gitare i krenuo da piči rok.

Rok je muzika koju svira grupa društvenih odmetnike u mračnoj sobi neke tamne noći. Studio Šamarčina u Vrbasu je bio ta soba, Anton i ekipa su ti ljudi. Muzika koju sviraju je taj rok. On je žanrovski raznovrstan. Od opasnih, brzih, eksplozivnih numera („Junk“, „Biće ono što jeste“), preko bluza („Verovati je lako“) do kul pesme u maniru Džej Džej Kejla „Brate“. Anton se predstavio kao autentični gitarski heroj koji svoju „sekiru“ koristi na razne načine. Kao sredstvo kojim demonstrira sviračku veštinu ali i kao instrument koji najadekvatnije „prevodi“ zlehude odmetničke sudbine na jezik rok muzike.

Nema ničeg lokalnog na ovoj ploči. Muzika govori univerzalnim jezikom roka. Bez ovdašnjih fora, političkih aluzija, površnih socijalnih komentara i jefting humora. Samo rokenrol, brz i drzak, ličan i neprilagođen.

Anton je legendarni lik. Staro fordovsko novinarsko pravilo kaže da kad legenda postane stvarnost treba pisati o legendi. Ovaj tekst je deo buduće legende koja će svakako pratiti ovu ploču.

Žikica Simić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

WordPress spam blocked by CleanTalk.